Dragoljub Crnčević, Baki – Vokal i gitarista grupe Point Blank, Beograd
Interviewed by: Dragutin Matošević (Beograd, 03.02.2002. godine)
P: Grupa Point Blank osnovana je 1983. godine i činili su je – Timothy Alexander Davis – bubnjar, Michael Sulc – bubnjevi, Dragan Marković – gitara i ti, Dragoljub Crnčević, Baki – gitara i vokal. Vaše opredjeljenje da za svoj muzički izraz izaberete blues, vjerovatno ima korjena u uzorima sa svjetske blues scene. Ko je najviše uticao na vaš stil muziciranja?
O: Svi smo imali različitih uticaja, ali smo se našli negde u korenima blues-a iz koga smo, da kažem, pokušali, ako ne i uspeli, da oformimo sopstveno viđenje i doživljaj. Uvek smo imali stav da treba da sviramo naš život i naša iskustva. Zašto bi pevali o tome kako je Clapton-a ostavila žena kada se i nama to desilo!
P: Tekstovi vaših pjesama su na engleskom jeziku. Da li je to jedini način da se izrazite pjevajući svoje kompozicije ili …?
O: Engleski je jezik koji ti omogućava da te razumeju i u Patagoniji, a blues je, po mnogima, odavno prerastao okvire američkog crnog juga i prihvaćen je, recimo, kao svetska “narodna” muzika jer peva o životnim temama i ne priznaje razlike u ljudskoj duši. Sve nas bole iste stvari i svi se isto radujemo kada nam se dešava nešto lepo.
P: Na početku svoje karijere nastupali ste kao predgrupa legendarnom Eric Burdon-u (bivšem članu grupa Animals i War) na koncertima u Beogradu i Novom Sadu. Kakva iskustva nosiš iz te saradnje. Koje uspomene su položile ispit vremena i još uvijek su žive, odolijevaju zaboravu, a vezane su za te nastupe?
O: Anegdota je da je publika u Novom Sadu mislila da smo mi njegov prateći bend i mislila je da mi zagrevamo atmosferu dok On ne izađe na scenu. Kada smo završili naš program i sišli sa bine, svi su pomislili da su prevareni i da Burdon neće ni izaći, pa je bilo zviždanja i publika je tražila povrat novca datog za karte. Sve je razjasnio organizator koji je objasnio da smo mi samo predgrupa. Eric Burdon me je posle koncerta, u garderobi, dok smo sedeli i pijuckali, pitao iz kog kraja Amerike dolazimo? Na moj odgovor da smo iz Beograda, prvo nije verovao, a onda je poručio piće celom bendu. To je veliki čovek i veliki pevač!
P: Grupa Point Blank je često mijenjala svoju postavu. Što je tome bio najčešći uzrok i koju od njih smatraš najboljom?
O: Razlozi su razni i priča bi bila duga, a što se tiće najbolje postave, objetivno mislim da je to ova poslednja!
P: Ko to danas čini postavu grupe Point Blank? Da li je to ona ista koja je radila vaš zadnji album – Blue Deal?
O: Da. To su: Darko Grujić, mag na klavijaturama, Zoran Milenković, zvani Mandrak, na basu, Jovan Pejčinović, ja ga zovem “animal” – kao onaj iz Muppet show-a!, za bubnjevima i ja.
P: Kolika je blues scena? Tu mislim i na broj grupa koje sviraju blues i na broj poklonika te muzike? U kojem kraju vas najbolje primaju?
O: Point Blank je imao sreće i zadovoljstvo da je svirao i nekada, u srećna vremena (zasto srećna? – to znaju oni koji su mogli da putuju bivšim prostorima i da sviraju i da se druže sa svima!), od Štipa do Kranja, veruj mi, uvek smo bili primljeni mnogo dobro. Kažu ljudi da je to bilo zato što smo uvek bili iskreni u onome što radimo. Blues je pitanje iskrenosti, ili ga sviraš ili ne! Blues scena u ovim krajevima ovde je u velikom usponu, valjda je narodu dosta plejbekova i drmanja dupetom za debele pare. Po meni, trenutno najbolje žive svirke rade blues-eri. Rock-a, ako uopšte i ima, ima ga jako malo!
P: Na svim vašim dosadašnjim albumima, a bilo ih je pet, kao gosti su nastupala mnoga poznata imena sa naše i svjetske muzičke scene. Sa kojim ti je od tih mnogobrojnih muzičara bilo najveće zadovoljstvo sarađivati?
O: Imali smo veliko zadovoljstvo da radimo sa nekoliko velikih muzičara, sa svakim od njih je bilo različito iskustvo i svako je bilo dragoceno što se, nadam se, odrazilo i na naš rad.
P: Za 22.02.2002. godine zakazan je vaš koncert u Hard Rock Caffe-u u Zenici. Već sada je pokazan veliki interes za vaš nastup. Pripremate li za tu priliku nešto posebno i reci nam što mogu očekivati posjetitelji tog koncerta?
O: Vidi, i dan danas, posle 16 godina od našeg poslednjeg nastupa, ne prođe mesec dana, a da ne pomenemo svirku, zezanje, ljude iz Zenice. Nije to neka glupa nostalgija već, jednostavno, mogli smo da, kao što sam već rekao, da živimo dobra vremena i da se družimo bez obzira na sve “razlike“. Muzika je bila ta koja nas je uvek spajala, ona je uvek bila “najpametnija“. Među nama vlada veliko uzbuđenje zbog nastupa. Znao sam da ćemo opet doći i strasno se radujem. Što se tiće nastupa, može se očekivati naše najbolje, nismo show band – sviramo, sviramo, sviramo … ko očekuje muziku, a ne striptiz, mislim da će biti zadovoljan!
P: Za kraj, uobićajeno pitanje – kakvi su vam planovi za budućnost? Hoće li biti još koncerata i novih albuma?
O: Sviramo maksimalno, koliko god se može … Poslednje što smo snimili je album usnog harmonikaša John O`Leary-a,, inače, osnivača grupe Savoy Brown! Snimljen je ovde i ide u Evropu i svet. Našu novu ploču planiramo za april ili maj. Neke od naših novih pesama će se premijerno čuti i na svirci u Zenici! Bilo bi lepo da snimimo i Live in Zenica!
P: Molim poruku za posjetitelje web site-a muzika.bosnia.ba i hvala na ovom razgovoru.
O: Svaka čast za takav sajt!! To treba!! Šta da ti kažem – bila bi nam čast da linkuješ i naš sajt sa svog! John-ov sajt je vezan za naš, a njegov za Savoy Brown! Poruka je: Blues-eri svih zemalja, ujedinite se! Hvala i tebi!
Ovaj interview originalno je objavljen za web site muzika.bosnia.ba. Dragoljub Crnčević nas je napustio nakon 67 godina života. Živio je u periodu 29-07-1956 – 16-03-2024. Iza sebe je ostavio veliki trag.
Klik na link – DR. PROJECT POINT BLANK – Gitarologija: Povratak korenima (Recenzent: Dragutin Matošević)
YT – Dr. Project Point Blank ~ A Song For V.
YT – Dr. Project Point Blank – I`m All Right (Tri boje zvuka)
Interviewer:
Dragutin Matošević
Beograd, 03.02.2002. godine
